Zanimljivosti o pampuru

Svako drvo ima spoljni sloj kore, plute, koja je primarni za proizvodnju velikog broja proizvoda na svetu,uključujući i zatvarače za boce vina.
Ovo drveće najviše raste u zemljama na obali Sredozemnog mora, gde ima puno sunca, nizak nivo padavina i visok procenat vlažnosti. Zemlje koje najviše proizvode vinske pampure su Portugalija, Alžir, Španija, Maroko, Francuska, Italija i Tunis…
Zašto hrast ima deblji sloj plute od ostalog drveća?
Drvo je evoluiralo, kako bi se zaštitilo od teških uslova u šumi u blizni Mediterana. Ove šume često doživljavaju požare…Pluta je zapravo napravljena od vodootpornih ćelija koje razdvajaju spoljašnju koru od delikatne, unutrašnje kore. Pluta ima jedinstveni skup osobina koje se ne nalaze u prirodi bilo kojeg drugog materija. To je lagan, otporan na truljenje, otporan na vatru, otporan na gasove i tečnosti..Sve ove osobine ga čine idealnim za zatvaranje vinskih boca.

Proces proizvodnje plute:

1. Branje. Pluta hrasta mora da bude 25 godina stara da bi se kora plute uopšte “brala“. Nakon toga najmanje svakih 8 i 14 godina se mora iskontrolisati, sve dok drvo živi. Pluta se skida tokom juna, jula i avgusta, sekirom kojom se seku delovi iz kore. Radnici moraju biti pažljivi kako ne bi uništili unutrašnji sloj kore, jer neće ponovo izrasti.
2. Pranje čepa, tj. kuvanje kojim čep omekšava, što olakšava rad oblikovanje plute.
3. Formiranje oblika čepa, pampuri tada već mogu biti ištampani, brendirani..
4. Otpad koji ostaje prilikom pravljenja čepova se melje i koristi za proizvodnju mnogih drugih proizvoda.

Pluta se za pravljenje čepova koristi više od 400 godina. To je karakterističan materijal koji najviše odgovara za čepove, jer sadrži prirodnu supstancu – suberin. Pluta je nepropusna na gas i tečnosti i sprečava truljenje.

izvor

  

Pampur i kvarenje ukusa vina

Svako normalan bi rekao da je nerazumno i neracionalno da kada se već proizvede dobro grožđe i od njega spravi dobro vino, onda sve to upropastiti lošim čepom koji vinu daje neprijatan miris ili ukus. Nažalost, to se dešava. Ovaj neprijatan „miris na čep“ se javlja u određenom procentu i kod vina začepljenih sa čepovima najrenomiranijih proizvođača. Procenjuje se da je čak 10% svih flaširanih vina kontaminirano ovakvim čepovima.

Glavni „krivac“ za ovu pojavu je hemijsko jedinjenje 2,4,6-trihloranisol (TCA). To je vrlo specifičan miris i neki njegovo prisustvo u vinu opisuje kao miris na mokri karton, ili miris na buđ. To jedinjenje ima toliko intenzivan miris da je već 4 ng/l dovoljno da se oseti u vinu. Prag prepoznavanja tog mirisa raste sa povećanjem količine alkohola u vinu. Zbog svega tog proizvođači plutanih zapušača su uložili ogromna sredstva u istraživanja koja su imala za cilj da se smanji nivo TCA-a. Razvijene su nove tehnologije za tretiranje čepova koje bi trebalo da eliminišu one uzročnike i mikroorganizme koji stvaraju TCA. Izvori tih negativnih aroma vezanih za pampur se grubo mogu podeliti u tri kategorije – prva se odnosi na adsorpciju komponenti iz okruženja, druga ima veze sa samim procesom proizvodnje pampura, kada se pluta tretira supstancama sa hlorom i treća ima veze sa gljivicama koje stvaraju TCA iz trihlorfenola ili pentahlorfenola.
Pluta je prirodni proizvod koji se sastoji od polimera kao što su suberin, celuloza, lignin i određeni voskovi. Čista pluta nema skoro nikakv miris iako se sastoji od preko 100 isparljivih komponenti kao što su razni ugljovodonici, alkoholi, kiseline, aldehidi, ketoni, etri, furani, zatim azotna, sumporna i hlorna jedinjenja.
U jednom istraživanju u Francuskoj, identifikovano je 17 isparljivih jedinjenja koja predstavljaju „otisak prsta“ plute, tako da je po tome bilo moguće razlikovati plutu iz određenih regiona. Iako je uglavnom TCA odgovoran za te nepoželjne arome, još neka jedinjenja imaju tu svoju ulogu. Neka od njih vinu daju miris ili aromu na pečurke, zemlju, buđ, metal ili dim. Kako stvari stoje izgleda da je pojava ovih neprijatnih mirisa, mnogo kompleksnija nego što se mislilo i da veliki broj jedinjenja doprinosi ovom fenomenu. Zbog toga se poslednjih godina traga za onom vrstom čepa koji će što bezbolnije da zameni ovaj klasičan plutani čep.
N. J.
izvor

 Vidi više o idejama sa plutanim čepovima : IDEJE SA PLUTANIM ČEPOVIMA