Viski - šta treba znati o viskiju

Šta treba znati o viskiju


      Dakle, šta je sve neophodno znati o viskiju? Za sada ćemo se zadržati na izvoru - škotskom viskiju, popularnom „skoču“. Osnovna podela je na malt i grain viski. Malt je viski koji se pravi destilisanjem prevrelog ječma, dok se grain viski pravi destilisanjem neprevrelog ječma, kao i od ostalih žitarica. Grain viski gotovo da ne postoji u solo varijanti, već  se uz izvesne količine malt viskija meša radi dobijanja blended viskija. To bi na srpskom vinskom jeziku bile kupaže. Najpoznatiji i najpopularniji brendovi viskija su upravo ovi “kupažirani”, poput Džoni Vokera, Balantajnsa, Čivasa... No, za najposvećenije ljubitelje viskija ozbiljna teritorija su ipak malt viskiji. Preciznije - single malt viskiji (ili ono što bi se u vinskom svetu nazvalo berbom).

   

Škotska se, što se proizvodnje viskija tiče, deli na pet oblasti – Hajlend, Loulend, Spejsajd, Ostrva i ostrvo Ajli. Na godišnjim rang listama najboljih viskija, kao po nekom pravilu vrh uvek pripada viskijima sa ostrva Ajli. Titulu šampiona ili vicešampiona, u zavisnosti od godine, tradicionalno zauzima Lagavulin. U prodaji se najčešće nalazi viski koji je leškario 16 godina u buretu. Inače, za razliku od vina, kod viskija je samo “drvena faza”  bitna sa aspekta starosti, pošto se nakon flaširanja godine ne broje. Po fri šopovima i popularnim - bolje snabdevenim radnjama, može se “iskopati” i distillers edition, koji je nakon 16 obrazovnih godina provedenih u hrastovom buretu teleportovan da naredne tri završi “master” u buretu od šerija ili burbona. Postoji i cask strength, koji se bez razblaživanja flašira direktno iz bureta, 21 godinu star viski koji je sazrevao isključivo u buradima od šerija, zatim 25 godina ili čak trideset i jednu godinu star viski! Međutim, sve sem šesnaestogodišnjaka i distillers edition-a je vrlo teško naći van specijalizovanih prodavnica kojih kod nas na žalost nema.

 

Najkarakterističnija za Lagavulin (16g.), svakako je aroma dimljene šunke koju ovaj napitak dobija od nagorelih dasaka hrastovog bureta u kome je sazrevao. Miris je izuzetno prijatan, ali i intenzivan, tako da postoji šansa da ne prija nekome ko nije dovoljno iniciran u umetnost single malt skoča. Oni inicirani, ujedno i “inficirani” uživaju već sa prvim udahom božanstvene arome. Ta aroma Lagavulina je pompezna najava praznika centrima za ukus na jeziku. I to je praznik ranga Nove godine ili Božića, ali samo za posvećene.

Ukus je opor, pomalo i slankast (ipak smo na ostrvu, a okolo je more) ali u ustima ipak ostavlja slatkast utisak (Kontradiktornost koja je odlika velikih umetničkih dela, što ovaj viski definitivno jeste – prim. aut.), te je pomalo čak uljast prilikom konzumacije. Preciznije - klizi tokom ispijanja, tako da ne prlji usta i grlo kao varvarske horde sklone nasumičnoj pirotehnici, nego plemenito greje konzumenta tek kada stigne u želudac. Boja je nešto izmedju oker i svetlo smedje. Pije se, naravno, kao i svi malt viskiji čist, obavezno bez leda, a postoji i opcija da se u čašu sipa nekoliko kapi vode (odnos viskija i vode mora biti bar 2:1, jasno vam je za koji fluid). Eventualni smisao vode je u ispomoći aromi i nijansama ukusa radi njihovog dodatnog akcentovanja i promocije.

Lagavulin nije malt za početnike u istraživanju lepota škotskih viskija! Za njegov miris i ukus je neophodno postupno navikavanje, pošto je suviše kompleksan i jak za nenaviknute organe čula mirisa i ukusa. Naravno, kada se prebrodi inicijacija, počinje istinsko uživanje u finesama i čarima ukusa i arome ovog viskija. Jedno zaista beskrajno uživanje. Iskreni hedonista najtvrđeg kova uz ovaj nektar obavezno upali dobru kubansku cigaru poput Cohibe ili Monte Cristo, pusti sebi pripadajuće dobru muziku (klasična, blues ili dobar jazz) i provodi vreme u dobrom druženju sa ostalim prijateljima. Lagavulin je tu prijatelj broj jedan i odlično se slaže uz dobru knjigu. Pa probajte…

Velibor Čolović