Tavern_Scene-1658-David_Teniers_II-646x350
Kratka istorija piva
Pivo je oduvek bilo piće koje je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, ali i umirivalo i opuštalo.
Mada o pivu i njegovom istorijatu ima bezbroj tekstova, podaci o prvom zapisu o ovom piću se razlikuju u rasponu od 1000 do 1500 godina ( od 6000. pre Hrista pa nadalje ). Svi se slažu da je mesto rođenja Mesopotamija ( današnji Irak ) i da se sa tog područja veština njegovog spravljanja prenela u druge kulture.
Kako god, brojke o prvim zapisima su impresivne kao i sve ostalo sa njim u vezi. Kažu- pišu da ga je Hamurabi uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Tako se trampi vulkanskog stakla, kremena, kalaju, bronzi, soli, začinima pridružilo i pivo.
Danas govorimo o samo dva bazična tipa piva, a to su ejl i lager. Razlika među njima je u kvascu. Dakle sva piva se mogu svrstati u jednu od ova dve grupe, tipa, stila.
1. - Ejl piva se fermentišu na visokim temperaturama -kraće vreme,
- lageri stoje dugo na hladnoj temperaturi
2. - Ejl piva imaju gornju fermentaciju (kvasac pluta odgore u pivu za vreme fermentacije),
- lageri imaju donju fermentaciju (kvasac potone na dno piva za vreme fermentacije)
3. - ejl piva imaju puniji ukus, aromu slada, začina ili voća, obično su tamnija i raznovrsnija su. - Lageri su svetle boje, lakšeg ukusa i
Prva i starija piva su bila tipa ejl. Ejlove su pili Sumerci, Vavilonci, Egipćani, Grci, Rimljani. Lageri su novijeg datuma i stari tek nekoliko stotina godina. Bez obzira na ove dve, bazične sorte, piva su se oduvek razlikovala po ukusu i kvaliteti. Vavilonci su, primera radi, imali najmanje 34 varijante ejl piva.
.
U Egiptu se, navodno, spravljanje piva razvilo do te mere da su već tada pivare bile ogromne. Ne čudi ako se zna da je pivo smatrano Božijim pićem, zbog čega je Ramses III odlučio da se Božije piće mora ispijati iz pripadajućih, zlatnih posuda. Sa tog područja su ostali zapisi samog procesa pravljenja. Stari su preko 4000. godina. neki smatraju 4300. drugi 4500 godina, i tako dalje. Crteži sa zapisima svakako datiraju otprilike iz tih godina a pronađeni su u grobnicama zajedno sa bokalima iz kojih se pilo. Pivo je, naravno, izlapilo.
Aleksandrija je bila "glavni" grad piva. Najomiljenije pivo zvalo se Rythos. Preovladava mišljenje da su pivo mnogo pili i Grci i Rimljani. Zapisi opet kazuju da se u to vreme na ovim područjima pojavilo konkuretno piće, vino i da je ono bilo više po ukusu ova dva naroda. Zapravo, za razliku od južnih delova Rimskog carstva, koje je, eto naginjalo vinu, pivo je bilo omiljenije u severoistočnom provincijama kao i među plemenima koja su nasrtala na ovo carstvo i konačno dovela do njegovog pada. Njima Severna Evropa treba da zahvali na prenešenoj tradiciji ispijanja i spravljanja piva.
Rimski istoričari Plinije i Tacit pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo. Otud je i većina engleskih pojmova vezanih za pivo anglo-saksonskog porekla.
Ostala evropska područja su saznala za pivo preko Bliskog Istoka ( to jest istočne Evrope ) a ova ima da zahvali Izraelu. Ta veza se protegla prvo do Francuske a preko nje dalje.
Hmelj počinje da se koristi širom Nemačke u 11.veku. Posle se ova praksa širi i po Evropi. Na Britansko ostrvo ova receptura stiže u 15.veku iz Holandije. Uprkos popularnosti piva, velikom broju pivara i saradnje između pivara, u procesu proizvodnje nije bilo mnogo novosti. Većina pivara se fokusirala na povećanje proizvodnje u cilju postizanja većeg profita. Kao i svaka pohlepa na dobit i ova je imala loše posledice. Mnoge pivare su po dva puta koristile istu "kašu". Prvo pivo se prodavalo po višoj ceni, drugi po nižoj, taman da ga i siromašni ponekada mogu da okuse.
Da bi se sprečila praksa snižavanja kvaliteta piva u Evropi su donošeni različiti zakoni. Najpoznatiji od njih je Reinheitsgebot . Njim je konačno određeno da pivo mora da sadrži samo zrno ječma, hmelja i vodu. Ovaj zakon se posebno striktno primenjivao Nemačkoj, jer u drugim zemljama, poput Belgije, bilo je popularnije, i prodavanije, pivo sa ekstra dodatkom šećera.
U Nemačkoj je 1420.godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nemačkog oblika reči čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje takozvanim "gornjim vrenjem". Od tada Evropa uživa u laganijem ukusu ovog pića.
Renesansa je bila zlatno doba i za pivo i pivare. Mnogi od njih su se obogatili na pivu. Članovi udruženja su često bili sami vlasnici pivara i oni nisu prepustali udruženja nikome drugom pa su bitne odluke o pivu zavisile od njihovog uskog kruga. U neko doba pivari su dobili konkurenciju sa kafom i čajem, ali pivo je i dalje ostalo neokrnjene popularnosti.
U devetnaestom veku, sa industrijskom revolucijom, uvode se veće novine i u proizvodnju piva. Na to su uticala neka naučna otkrića. Najpoznatije od njih je otkriće Louis Pasteura, otkriće proizvodnje čistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje većine piva, zatim njegovo otkriće da zagrevanje određenih mikroorganizama skraćuje rok trajanja piva. Pre pronalaska rashladnih uređaja pivo se skladištilo u pećinama oko grada. To se promenilo u 1879. kada je nemac Karl fon Linde izmislio hladnjak. Pivo je moglo da se duže očuva i da se transportuje. Nastupa novo zlatno doba za pivo.
Mada o pivu i njegovom istorijatu ima bezbroj tekstova, podaci o prvom zapisu o ovom piću se razlikuju u rasponu od 1000 do 1500 godina ( od 6000. pre Hrista pa nadalje ). Svi se slažu da je mesto rođenja Mesopotamija ( današnji Irak ) i da se sa tog područja veština njegovog spravljanja prenela u druge kulture.
Kako god, brojke o prvim zapisima su impresivne kao i sve ostalo sa njim u vezi. Kažu- pišu da ga je Hamurabi uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Tako se trampi vulkanskog stakla, kremena, kalaju, bronzi, soli, začinima pridružilo i pivo.
Muškarci piju pivo, gravura 1888
Danas govorimo o samo dva bazična tipa piva, a to su ejl i lager. Razlika među njima je u kvascu. Dakle sva piva se mogu svrstati u jednu od ova dve grupe, tipa, stila.
1. - Ejl piva se fermentišu na visokim temperaturama -kraće vreme,
- lageri stoje dugo na hladnoj temperaturi
2. - Ejl piva imaju gornju fermentaciju (kvasac pluta odgore u pivu za vreme fermentacije),
- lageri imaju donju fermentaciju (kvasac potone na dno piva za vreme fermentacije)
3. - ejl piva imaju puniji ukus, aromu slada, začina ili voća, obično su tamnija i raznovrsnija su. - Lageri su svetle boje, lakšeg ukusa i
Prva i starija piva su bila tipa ejl. Ejlove su pili Sumerci, Vavilonci, Egipćani, Grci, Rimljani. Lageri su novijeg datuma i stari tek nekoliko stotina godina. Bez obzira na ove dve, bazične sorte, piva su se oduvek razlikovala po ukusu i kvaliteti. Vavilonci su, primera radi, imali najmanje 34 varijante ejl piva.
.
U Egiptu se, navodno, spravljanje piva razvilo do te mere da su već tada pivare bile ogromne. Ne čudi ako se zna da je pivo smatrano Božijim pićem, zbog čega je Ramses III odlučio da se Božije piće mora ispijati iz pripadajućih, zlatnih posuda. Sa tog područja su ostali zapisi samog procesa pravljenja. Stari su preko 4000. godina. neki smatraju 4300. drugi 4500 godina, i tako dalje. Crteži sa zapisima svakako datiraju otprilike iz tih godina a pronađeni su u grobnicama zajedno sa bokalima iz kojih se pilo. Pivo je, naravno, izlapilo.
Aleksandrija je bila "glavni" grad piva. Najomiljenije pivo zvalo se Rythos. Preovladava mišljenje da su pivo mnogo pili i Grci i Rimljani. Zapisi opet kazuju da se u to vreme na ovim područjima pojavilo konkuretno piće, vino i da je ono bilo više po ukusu ova dva naroda. Zapravo, za razliku od južnih delova Rimskog carstva, koje je, eto naginjalo vinu, pivo je bilo omiljenije u severoistočnom provincijama kao i među plemenima koja su nasrtala na ovo carstvo i konačno dovela do njegovog pada. Njima Severna Evropa treba da zahvali na prenešenoj tradiciji ispijanja i spravljanja piva.
Rimski istoričari Plinije i Tacit pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo. Otud je i većina engleskih pojmova vezanih za pivo anglo-saksonskog porekla.
Ostala evropska područja su saznala za pivo preko Bliskog Istoka ( to jest istočne Evrope ) a ova ima da zahvali Izraelu. Ta veza se protegla prvo do Francuske a preko nje dalje.
srednji vek
SREDNJI VEK : Bolje piti pivo nego vodu
Pisati o pivu u srednjem veku nemoguće je bez uvida u manastirske pivare. Svaki manastir imao je sopstvenu pivaru prvenstveno iz ekonomskih razloga. Pivo je izgleda bila jedina alternativa zagađenoj vodi. Pošto pivo prolazi fazu kuvanja kojekakvi, prljavštinom nagomilani mikroorganizmi, mogli su se jedino tako uništiti, a, mora se priznati, pivo je bilo ipak slađe od kuvane vode. otuda je Crkva imala i zaštitnika piva, svetog Arnolda koga je, uzgred rečeno, iredovno prikazivala sa štapom za mešanje piva. Nije naodmet podsetiti da su pojedini monaški redovi tokom iscrpljujućih postova pivom nadoknađivali hranu. Zato su ga i nazivali "tečnim hlebom".
U srednjem veku je proces spravljanja piva još uvek bio drugačiji nego danas. Pre svega pivo se nije pravilo od hmelja već smese različitih začina, npr. ruzmarina, mirte, žalfije, hajdučke trave, zove. itd. 1364. u Rimskom carstvu je propisom utvrđena "Nova metoda spravljanja piva" ( de Novus modus fermentandi cervisiam). Tim propisom je hmelj zamenio smesu začina pa Rim zbog toga ima dužu tradiciju spravljanja piva od hmelja. Zbog čega je donešeno ovo pravilo? Prema nekim autorima smesa raznih začina je povećavala požudu, te se u neku ruku poistovećivala sa afrodizijakom. Obzirom da je taj učinak bio nepoželjan kod monaha i monahinja zaključeno je da se smesa delomično zameni sa hmeljom koji ima umirujuće dejstvo. Ups!
pivar
Ako je verovati nekim izvorima hmelj su prvi put upotrebili Nemci početkom 9. veka. Ta čast pripada monasima iz manastira Veihenstephan. isti izvori tvrde da je odlučujući faktor bilo znanje. Kakvo? Ovi monasi su znali hmelj konzervisati . Nisam proverila, neka to učine zaljubljenici piva. Ostala područja Evrope su jos dugo, dugo koristila raznorazne smese za spravljanje ovog naputka, odnosno pića. Jedan od razloga su bili uvedeni porezi, pod nazivom gruitrechten, koji su bili nepresušni izvor novca. Po svemu sudeći cela industrija piva je zbog priliva te velike količine novca u džepove " poreznika" pod pritiskom i dalje koristila smese ( npr. u Holandiji se ona koristila sve do 14. veka). Meni lično je ovakav zaključak klimav. verujem da dobre studije o pivu imaju detaljnije podatke o vremenu pa time i razlozima zbog kojih se smesa za pivo nije zamenila jednim sastojkom kopji itekako pojednostavljuje prosec proizvodnje.
Pored manastira pivo se, dakako, spravljalo u malim pivarama gotovo u svakom selu. U gradovima je pivara bilo više. Pivari su sve sve češće organizovali. Prvi esnafi su formirani u ranom 14. veku i bili su faktor koga su vladari morali da uzmu u obzir.
Pored manastira pivo se, dakako, spravljalo u malim pivarama gotovo u svakom selu. U gradovima je pivara bilo više. Pivari su sve sve češće organizovali. Prvi esnafi su formirani u ranom 14. veku i bili su faktor koga su vladari morali da uzmu u obzir.
Hmelj počinje da se koristi širom Nemačke u 11.veku. Posle se ova praksa širi i po Evropi. Na Britansko ostrvo ova receptura stiže u 15.veku iz Holandije. Uprkos popularnosti piva, velikom broju pivara i saradnje između pivara, u procesu proizvodnje nije bilo mnogo novosti. Većina pivara se fokusirala na povećanje proizvodnje u cilju postizanja većeg profita. Kao i svaka pohlepa na dobit i ova je imala loše posledice. Mnoge pivare su po dva puta koristile istu "kašu". Prvo pivo se prodavalo po višoj ceni, drugi po nižoj, taman da ga i siromašni ponekada mogu da okuse.
Da bi se sprečila praksa snižavanja kvaliteta piva u Evropi su donošeni različiti zakoni. Najpoznatiji od njih je Reinheitsgebot . Njim je konačno određeno da pivo mora da sadrži samo zrno ječma, hmelja i vodu. Ovaj zakon se posebno striktno primenjivao Nemačkoj, jer u drugim zemljama, poput Belgije, bilo je popularnije, i prodavanije, pivo sa ekstra dodatkom šećera.
original teksta Zakona
U Nemačkoj je 1420.godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nemačkog oblika reči čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje takozvanim "gornjim vrenjem". Od tada Evropa uživa u laganijem ukusu ovog pića.
Renesansa je bila zlatno doba i za pivo i pivare. Mnogi od njih su se obogatili na pivu. Članovi udruženja su često bili sami vlasnici pivara i oni nisu prepustali udruženja nikome drugom pa su bitne odluke o pivu zavisile od njihovog uskog kruga. U neko doba pivari su dobili konkurenciju sa kafom i čajem, ali pivo je i dalje ostalo neokrnjene popularnosti.
U devetnaestom veku, sa industrijskom revolucijom, uvode se veće novine i u proizvodnju piva. Na to su uticala neka naučna otkrića. Najpoznatije od njih je otkriće Louis Pasteura, otkriće proizvodnje čistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje većine piva, zatim njegovo otkriće da zagrevanje određenih mikroorganizama skraćuje rok trajanja piva. Pre pronalaska rashladnih uređaja pivo se skladištilo u pećinama oko grada. To se promenilo u 1879. kada je nemac Karl fon Linde izmislio hladnjak. Pivo je moglo da se duže očuva i da se transportuje. Nastupa novo zlatno doba za pivo.
1920, Holandija ( izvor )
Na proizvodnju je takođe uticao pronalazak termometra ( 1760) i hidrometra ( 1770). Ovi pronalasci su direktno uticali na proces kuvanja. poznato je da svaki deo procesa kuvanja bitno utiče na osobine piva. Postoje različite metode i svaka kombinacija ili odstupanje od neke metode daje pivaru mogućnost stvaranja unikatnog ukusa.
Da ne zaboravimo da je prva boca piva takođe plasirana u ovo vreme, 1830. godine, opet, gde drugo nego na nemačkom tržištu.
U prošlom 20.veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo počinje da se pije na svim kontinentima. Do 20. veka sela i gradovi su imali svoje pivare, zadovoljavali su se lokalni ukusi i potrebe pa je postojala velika razlika u ukusima i kvaliteti a broj vrsta piva u Evropi bio je neizmeran. Pojava velikih komercijalnih pivara i dva svetska rata uništila su malu privredu. Neke pivare su propale, neke su preuzeli veliki koncerni. Posle Drugog svetskog rata industrija piva se ponovo razmahala. I taj se uspon zaustavio oko 1980. Ostala je samo šačica pivara koje su uglavnom pripojene multinacionalnim kompanijama. Srećom, situacija se ponovo menja zahvaljujući interesu potrošaca. Sve je više proizvožača, ne samo velikih nego i manjih.
mali privatnik
velika pivovara
mali privatnik
Za "medeni mesec" zahvaliti pivu!
U Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko ovaj može da popije. A medovina je pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potiče današnji termin "medeni mesec".
izvor
U Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko ovaj može da popije. A medovina je pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potiče današnji termin "medeni mesec".
izvor
Нема коментара:
Постави коментар