Čaša mora biti savršeno čista, bez ogrebotina i dovoljno velika da u nju stane i vaš nos dok ispijate gutljaj dragocene tečnosti. Na taj način ćete najbolje osetiti i miris piva. Pre otvaranja, proverite rok trajanja piva, kao i ima li u boci taloga. Naravno, pivo mora biti hladno, ali ne treba preterivati. Idealna temperatura se kreće između 22-25 Celzijusovih stepeni. "Ledeno pivo" je zabluda - na preniskoj temperaturi nećete osetiti pravu aromu.
Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:
Pilsneri na 0°C,
Lageri od 5°C do 9°C,
Sva piva od 7°C do 11°C
Stouti od 8°C do 13°C
Kada otvarate bocu obratite pažnju na količinu pene i kako reaguje karbondioksid prilikom otvaranja čepa. Kada sipate pivo samo ga pustite da klizne niz unutrašnjost čaše. Tek kad ste ispunili otprilike dve trećine čaše možete ispraviti bocu kako biste na kraju dobili i penu.
Kad ste pivo natočili smesta ispitajte miris (slično kao i kod vina). Naime, mnogi aromatični sastojci piva ispare vrlo brzo u dodiru sa vazduhom. Pivo može da miriše na limun, cveće, sveže pokošenu travu...
Zatim ispijte jedan veći gutljaj. Za razliku od vina, pivo se ispija u većim gutljajima i usna šupljina mora biti puna. Nikad ne mućkajte pivo u ustima. Samo pustite da klizne u vaš stomak.
Još jedanput pomirišite pivo. Neke arome dolaze do izražaja minut do dva nakon otvaranja boce. Zatim ponovo ispijte jedan dobar gutljaj i uporedite rezultate s onima na početku testa.
Kako biste "resetovali" svoja čula koja učestvuju u testiranju piva, dovoljni su nezasoljeni krekeri ili običan hleb. Ponovite još jedanput ceo postupak.
Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo. Takva čaša služi kao izolator od spoljne temperature. Zbog toga su krigle vrlo popularne, jer imaju debelo staklo i vrlo dugo mogu održati optimalnu temperaturu.
Osim krigli koriste se i čaše sa "stalkom" jer sprečavaju da ruka, koja drži čašu, greje pivo. Takve čaše se hvataju za stalak, a ne za telo.
U svakom slučaju, i krigla i čaša moraju biti dovoljno velike da može stati celo pivo iz boce, sa penom. Mnogi ne vole penu tako da pivo sipaju duž ivica čaše. Pena je veoma bitna i mnogo utiče na opšti utisak o nekom pivu. Sprečava zagrevanje piva, daje mu neophodnu gorčinu, ukus pivskog kvasca i miris.
Važan je i oblik čaše koji mora biti prilagođen vrsti piva. Pijete li "lager" pivo, koje se pije brzo i ima manji postotak alkohola, ono se toči u kruškoliku čašu bez dugačke nožice.
Nasuprot tome, posebna, sortna piva toče se u čaše tipa kaleža, sa dužom nožicom. Ona su, naime, jača, polako se pijuckaju jer sadrže veći postotak alkohola, a duža nožica omogućuje da ne zagrevamo pivo držeći rukom čašu.
U Engleskoj se u 17.veku koristila veoma specifična čaša za pivo, takozvana "yard of ale glas". Ta čaša je dugačka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (pola litra). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obično bilo "stopalo". Bila je veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, pa je korišćena samo za posebne zdravice.
Нема коментара:
Постави коментар