Vino- pravilno čuvanje

Sa vinom se mora igrati. Dati umetniku platno i boje ili dati vinogradaru zemlju i čokote je jedno te isto. I jedan i drugi se, kada dobiju to što im je potrebno, u nastavku bave kreacijom. Šta će od toga nastati je potpuno individualna i intimna stvar.

Idealna temperatura za čuvanje vina je 12 stepeni, a u idealni raspon spada 7 do 18 stepeni.

Vino i viski su dva plemenita alkoholna napitka kojima se pokušava dočarati status, stil i ukus u očima okoline. Pored tog segmenta, osnovna paralela viskija i vina je fakt da njihovi pravi ljubitelji mogu, po mirisu, i posle male doze koja samo ovlaš dotakne centre za ukus, nepogrešivo detektovati sadržaj čaše. Za dostizanje tog nivoa potrebno je veliko iskustvo u ispijanju ovih odabranih napitaka

Gde držati vina?

Treba znati da su na tržištu u mnogo manjem procentu zastupljena dobra vina koja postaju bolja starenjem. U većeni su zastupljene sorte vina u kojima možete uživati samo par godina, od godine njihove proizvodnje( 2 godine za belo i 4-5 godina za crveno)

Ako pak imate ona kvalitetnija vrhunska vina sa dužim trajanjem morate razmišljati o pravom skladištenju u podrumima.

Nikako u frižideru 

Temperatura u frižideru je od 5 do 7 st. što je odlično za mrkve, sir, meso, jaja i ostale prehrambene proizvode. No ne i za vino.
Niske temperature mogu isušiti plutene čepove na bocama vina, a kroz njih tada u boce ulazi zrak koji tada može uništiti vino.
Također, na stranama frižidera ponekad se stvara led (svakome se dogodi neredovito čišćenje hladnjaka) pa se vino može i smrznuti.
Može se smrznuti i u garaži ili na tavanu tokom zime. Prilikom smrzavanja tekućina se širi što može dovesti do izbacivanja čepa iz vina. Rezultat je u najboljem slučaju uništeno vino, a u najgorem uništeno vino i mrlje.

Vino ne voli promene u temperaturi

Veliki temperaturni skokovi nikome ne donose ništa dobro, pa ni vinu. Važna stvar za čuvanje vina je, osim raspona od 7 do 18 st., stabilna temperatura.

Velike razlike u temperaturi opasnije su za vino od smrzavanja i od kuvanja. No, to vam se retko kad može dogoditi osim ako ne uzimate vino iz vinarije pa ga u prtljažniku prevozite duže za vreme velikih vrućina ili velikih minusa.

Vino ne voli svetlost

Najčešća rečenica s pakovanja prehrambenih proizvoda odnosi se i na bocu dobrog vina. Vino je baš poput vampira osetljivo na sunčeve zrake. Treba ga,zato, čuvati na suvom i mračnom mestu.

Razlog? Ultraljubičasto zračenje može uzrokovati starenje vina i uništiti okus. Upravo zato se vino pakuje u tamno staklo - ono je baš poput sunčanih naočala za vino.

I ne brinite, svetlo koje dolazi od žarulja neće naštetiti vino, osim ako nemate UV lampe.

Savršena vlažnost zraka

I vlaga u zraku utiče na očuvanje vina. Savršena vlažnost zraka za čuvanje vina je 70 posto. Suv vazduh isušuje pluteni čep i vazduh ulazi u bocu pa uništi vino.

Savršena vlažnost zraka za čuvanje vina je 70 posto.

Položaj za boce

Pravilni položaj za postavljanje boca je: vodoravno tj. polegnuto. Tako pluteni čep neće se osušiti i propustiti vazduh. To pravilo naravno ne trebate poštovati ako skladištite vino koje ima plastični ili metalni čep. U tom slučaju tako posložene boce vina samo će vam uštedeti prostor.

Ne tresite to vino

Znate li kada je dozvoljeno divljački protresti vino? U slučaju da ste prvi prošli kroz cilj pa slavite pobedu. Da, i u tom slučaju radi se o penušavom vinu.

U drugim slučajevima, s vinom bi trebali pažljivo rukovati. Previše mućkanja može ubrzati hemijske reakcije u tekućini. U vinskoj štreberskoj zajednici, postoji i teorija da vino mogu uništiti i električni aparati,njihovo isijavanje može .

Oni “malo” preteruju.

Ali... gde da stavim vino?

A sada stvarno: par saveta gde fizički odložiti vino

Vino ne bi smeli držati:

u kupaonici

u kuhinji

blizu bojlera.

To su, kao što vam i zdrava pamet nalaže, prostorije u kojima je često toplije i vlažnije. Svaka druga prostorija u koju možete staviti jedan mali ormarić za vino je u redu. ( izvor) 

OTVORENA BOCA VINA 

Kada otvorimo bocu, vino počinje da apsorbuje kiseonik, a njegov ukus i aromatična svojstva postepeno isparavaju. Inače, to se ne dešava odmah. Na primer, pola sata je čak korisno. Nakon što se otvori boca, VINO dolazi u dodir sa vazduhom i nakon nekoliko sati ono počinje da gubi svoje kvalitete. Čak i ako je u frižideru, penušavo vino se može koristiti samo dan nakon otvaranja, suvo belo vino dva dana, a crveno do pet dana. Postoje posebne vrste crvenih vina koja mogu biti otvorena do dve nedelje, a da ne izgube svojstva.

Koja vina je lakše sačuvati?

Crvena vina je lakše čuvati od belih, jer imaju više tanina. On je bitan za starenje vina, jer ima vremena da pređe u grožđani sok i da ostane u vinu, dok se drugi deo taloži. Bela vina brže stare, pa ne mogu da se čuvaju toliko dugo, koliko mogu crvena. Ona mogu da stoje od pet do sedam godina, dok je crvenim vinima rok od sedam do čak 30 godina.

Godinama se smatralo da je kiseonik isključivo neprijatelj vina. Međutim uloga kiseonika u razvoju crvenih vina je nezamenjiva. Oksidativna faza tokom starenja vina je nezaobilazna za normalan razvoj boje kod crvenih vina.