Miris kafe određuje njen ukus

Da li ste nekada razmišljali zašto vam se dopada ukus neke hrane ili pića, a druge ne? Čulo ukusa omogućuje ljudima da osete slatko, slano, gorko ili kiselo. Bez mirisa, sva hrana koju jedemo i piće koje pijemo ima samo neki od ovih ukusa ili kombinaciju više njih.
Bez mirisa kafa ima samo gorak i kiselkast ukus. Ne verujete? Probajte sledeći put kada budete pili kafu da zapušite nos i prosudite sami. Zašto onda toliko volimo kafu i svakodnevno je pijemo?
Odgovor je, pre svega, u njenom prijatnom mirisu. Sastojci tog specifičnog mirisa kafe formiraju se još tokom procesa njenog pečenja. Možda će vas iznenaditi, ali ti sastojci su vrlo slični onima koji se javljaju prilikom procesa kuvanja hrane, objavio je australijski naučni internet magazin Konverzejšen (http://theconversation.com/).



Na isti način hleb i druga peciva imaju svoj specifičan miris koji se formira usled reakcije šećera sa proteinima. To se u hemiji naziva Majarova reakcija i koristi se za označavanje hemijske reakcije nastale između amino-kiselina i redukovanih šećera, usled čega hrana dobija privlačan miris.
Nije, međutim, svaki miris hrane ili pića podjednako privlačan za nas. Tokom prethodnih nekoliko hiljada godina naše čulo mirisa značajno je evoluiralo, tako da smo danas uglavnom u stanju da osetimo opasne sastojke.

Postoje ljudi koji su u stanju da osete veliki broj različitih mirisa i da njihova svojstva precizno opišu. Oni često rade za velike proizvođače parfema i za njih testiraju različite proizvode pre nego što se puste na tržište.
Neprijatan miris koji osećamo kada pomirišemo pokvareno meso ili neku drugu namirnicu, jedan je od takvih primera. Naš nos u stanju je da oseti i veoma male koncentracije tog mirisa. Naravno, ne osećamo uvek sve sastojke istim intenzitetom. Tako na primer voda za nas nema nikakav miris, iako je u atmosferi ima u izobilju.

Kako nam miriše kafa

U kafi ima oko 800 različitih sastojaka koji se oslobađaju tokom procesa pečenja. Radi se o velikom spektru hemijskih reakcija prilikom kojih se oslobađaju šećeri i proteini, koje onda mi posredstvom nosa osećamo. Naš nos drugačije reaguje na različite komponente tog mirisa, a neke od njih ni ne osećamo.
Ako ste nekada probali zelenu kafu, odnosno nepečenu kafu, onda ste sigurno primetili da nema lep ukus kao što to za nas ima pečena kafa, iako se radi o istom napitku koji takođe sadrži kofein i organske kiseline. Međutim, kako zelena kafa nije prošla proces pečenja, ona nema nekoliko bitnih sastojaka koji se pre svega dopadaju našem nosu.

Kada hemičari analiziraju kafu, oni već po mirisu mogu odmah mogu da primete razlike. Tako postoje kafe koje imaju više zemljani miris, ima kafa kod kojih preovlađuje čokoladni, karamelizovani ili voćni miris.
Na miris kafe nikada ne utiče samo jedan njen sastojak, već je to obično kompleksna mešavina više stotina njih.
I pored toga što neki od sastojaka mogu biti bitno drugačiji, naš nos ipak nepogrešivo zna da je reč o kafi. Dakle, bez obzira na to da li dominira neka određena nota, kafa je za naše čulo mirisa uvek kafa i tu nema pogreške.
Zato kada budete sledeći put pili svoju omiljenu kafu, probajte da se skoncentrišete samo na njen miris. Možda će vas iznenaditi, ali najviše zbog njega i pijete kafu.