Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost. Ovakva superpametna naselja počela su da niču na istoku - u Južnoj Koreji i Kini! Na prestižnoj „Forbsovoj“ listi, kao dva najpametnija grada na planeti odabrani su - Songdo, koji već ima prve stanovnike, i Meiksi Lejk, koji je na začetku gradnje. Po ugledu na njih, kažu investitori i projektanti, mogle bi da niču futurističke naseobine širom planete.
I na jedan i na drugi, kako piše u „Forbsovim“ izveštajima, troše su stotine milijardi dolara. Odlikuju ih pametne zgrade, sinhronizovani sistemi saobraćaja, jedinstveno upravljanje svim infrastrukturama i briga o životnoj sredini i uštedi energije.
SONGDO
Gradnja Songda, u Južnoj Koreji, počela je da niče iz kaljuge, pre osam godina. Na blatnjavoj ravnici iz godine u godinu izdižu se građevine sa neverovatnim pogodnostima za stanovništvo, kompjuterskom mrežom, lagodnim pristupom uslugama i objektima... Veštačko ostrvo, 40 milja jugozapadno od Seula, već je dobilo obrise grada, sa sazidanih stotinu objekata, uključujući 7.800 privatnih apartmanskih kompleksa, masivan kongresni centar i "Šeraton" hotel.
Džon B. Hins i zaposleni u njegovoj kompaniji sa sedištem u Njujorku, već su pokrili 40 odsto od ukupno 1.500 jutara zemlje, kolika je teritorija ovog grada. Kraj radova planiran je za 2014. godinu. Koštaće 35 milijardi, svrstavajući Songdo u vrh liste najvećih privatnih investicija u nekretnine na svetu. Investitori ovog megaprojekta, među kojima su i kompanije "Gejl", "Morgan Stenli" i "Posko", veruju da bi Songdo mogao da postane trgovinski centar severoistočne Azije.
On, takođe, služi kao model za novi sličan projekat - Meiksi Lejk, čija gradnja je tek počela u kineskoj Hunan provinciji. Oba grada biće "pametni, održivi i tehnološki veoma ambiciozni", kaže Stenli Gejl, prvi čovek kompanije Gejl.
Da bi pratile najviše svetske standarde ekološke gradnje, sve zgrade imaju specijalna prozorska stakla i duple fasade sa ventilacijom. Prljava voda i kišnica će se skupljati za navodnjavanje i koristiti u tornjevima za hlađenje. Čvrsti otpad uklanja se mrežom podzemnih cevovoda, smanjujući potrebu za kamionima koji bi odvozili đubre iz kontejnera.
Sa 40 odsto zelenih površina, uključujući park vredan 220 miliona dolara, njegovi stanovnici disaće vazduh čist kao stanari Vankuvera. Proračunato je da bi trebalo da ima oko 56.000 stanovnika i još 300.000 onih koji rade u njemu.
Projektom Meiksi Lejk rukovode isti arhitekti - "Kon Peredsen Foks grupacija" i "Arup", sledeći istu filozofiju, ali sa 400 jutara jezera umesto parka.
Mreža "pataka" koju je usavršila kompanija "Sisko", ključ je oba projekta. Ova firma planira da pripremi sistem zasnovan na novoj kompjuterskoj tehnologiji. Jednistveni softver upravljaće energetskom mrežom grada, kao i sistemima zdravstvene zaštite, obrazovanja i prevoza. Vim Elfring, šef „Siskove“ kancelarije za globalni razvoj, najavio je da će 20 servisa na kraju biti povezano u jedan sistem, ali će početi sa šest ili sedam.
Stanovnici će moći da ćaskaju putem Interneta sa učiteljima svoje dece, konsultuju lekara ili zatraže dozvole i druga dokumenta od gradskih vlasti. Sve to putem monitora u svojim stanovima. Mnoge obaveze obavljaće, dakle, bez ustajanja iz fotelje. Zgrade će biti toliko pametne da će usmeravati automobile ka slobodnim parking mestima i pozivati liftove kad im ljudi prilaze. Hoteli će automatski prepoznavati goste da bi, kako uđu u lobi zgrade, podesili svetlo, temperaturu i sve prateće pogodnosti u njihovim sobama.
Projektanti smatraju da bi ovaj model mogao da se prekopira bilo gde u svetu. "Sisko" namerava da osnuje globalni centar za inteligentnu urbanizaciju u Songdu, i da paralelno rade na desetak sličnih projekata za zemlje kao što su Indija i Saudijska Arabija.
Zgrade u najpametnijem i najmlađem gradu na planeti, imaju štedljive liftove i klima-uređaje koji će se rashlađivati uz pomoć vode, što će obezbediti manju potrošnju energije za 20 odsto.
Projektom Meiksi Lejk rukovode isti arhitekti - "Kon Peredsen Foks grupacija" i "Arup", sledeći istu filozofiju, ali sa 400 jutara jezera umesto parka.
Mreža "pataka" koju je usavršila kompanija "Sisko", ključ je oba projekta. Ova firma planira da pripremi sistem zasnovan na novoj kompjuterskoj tehnologiji. Jednistveni softver upravljaće energetskom mrežom grada, kao i sistemima zdravstvene zaštite, obrazovanja i prevoza. Vim Elfring, šef „Siskove“ kancelarije za globalni razvoj, najavio je da će 20 servisa na kraju biti povezano u jedan sistem, ali će početi sa šest ili sedam.
Stanovnici će moći da ćaskaju putem Interneta sa učiteljima svoje dece, konsultuju lekara ili zatraže dozvole i druga dokumenta od gradskih vlasti. Sve to putem monitora u svojim stanovima. Mnoge obaveze obavljaće, dakle, bez ustajanja iz fotelje. Zgrade će biti toliko pametne da će usmeravati automobile ka slobodnim parking mestima i pozivati liftove kad im ljudi prilaze. Hoteli će automatski prepoznavati goste da bi, kako uđu u lobi zgrade, podesili svetlo, temperaturu i sve prateće pogodnosti u njihovim sobama.
Projektanti smatraju da bi ovaj model mogao da se prekopira bilo gde u svetu. "Sisko" namerava da osnuje globalni centar za inteligentnu urbanizaciju u Songdu, i da paralelno rade na desetak sličnih projekata za zemlje kao što su Indija i Saudijska Arabija.
Zgrade u najpametnijem i najmlađem gradu na planeti, imaju štedljive liftove i klima-uređaje koji će se rashlađivati uz pomoć vode, što će obezbediti manju potrošnju energije za 20 odsto.
Ekološki prevoz
Songdo je eksperimentalni poligon za sistem "zelenog" gradskog prevoza. Vodeni taksi već krstari kanalima nalik onima u Veneciji i Amsterdamu. Uskoro će dobiti pojačanje - sistem za iznajmljivanje bicikala, oranizovan po ugledu na pariski. Za dve ili tri godine deo gradskog prevoza biće i autobusi na električni pogon.
"Forbsovi" pametni gradovi
Prestižna „Forbsova“ lista pametnih gradova, objavljena za 2009. godinu, prednost je dala gradovima SAD. Među deset najboljih, mereno uslovima života, ekonomijom, zaštitom životne sredine, našao se samo jedan evropski grad - Amsterdam.
Singapur je po BDP-u ispred većine evropskih zemalja i zemalja Latinske Amerike. Od nekada polupismene nacije, ušli su u grupu najobrazovanijih u Aziji. Ovde predstavništva ima 6.000 multinacionalnih kompanija.
Hongkong predstavlja centar svetske ekonomije i nastavlja da pomera važne institucije sa zapada na istok planete. Prema BDP-u su 15. na svetu.
Kuritiba, napredna metropola na jugu Brazila, poznata je po svom brzom autobuskom prevozu, koji koristi 70 odsto njegovih stanovnika. Zgrade nalik svetionicima, koje je grad zidao za nasiromašniji sloj stanovništva, postale su model koji se koristi širom sveta.
Monterej u Meksiku, za poslednjih nekoliko decenija, doživeo je neverovatan razvoj i postao jedan od glavnih inženjerskih i ekonomskih centara.
Amsterdam, sedište je sedam od 500 najvećih svetskih kompanija. Niski porezi i dosta strane radne snage privlače poslovni svet sa svih strana.
Sijetl, smešten je na obali Pacifika, pa ima razvijenu trgovinu sa Azijom. Veliki deo električne energije dobijaju iz hidropotencijala. Prednjače u poljoprivredi i mnogim granama industrije.
Hjuston, usko je povezan sa Karibima, ima naprednu energetiku, industriju, moderan medicinski kompleks... Njegova ekonomija ocenjuje se kao najzdravija u SAD, a uprava ovog grada mnogo ulaže i u "zelenu" budućnost.
Čarlston postaje jedan od najvažinijih centara vazduhopolovstva, jer se u njemu pravi novi "boing 787", što će obezbediti 12.000 radnih mesta u regionu.
Hantsvil, ima "pametnu" ekonomiju i važnu ulogu u razvojnim programima NASA. Posebno su razvijene vazduhoplovna industrija i biotehnologije.
Kalgari je grad sa najiše centrala velikih kompanija u Kanadi. Za poslednje dve decenije taj broj se udvostručio.
Singapur je po BDP-u ispred većine evropskih zemalja i zemalja Latinske Amerike. Od nekada polupismene nacije, ušli su u grupu najobrazovanijih u Aziji. Ovde predstavništva ima 6.000 multinacionalnih kompanija.
Hongkong predstavlja centar svetske ekonomije i nastavlja da pomera važne institucije sa zapada na istok planete. Prema BDP-u su 15. na svetu.
Kuritiba, napredna metropola na jugu Brazila, poznata je po svom brzom autobuskom prevozu, koji koristi 70 odsto njegovih stanovnika. Zgrade nalik svetionicima, koje je grad zidao za nasiromašniji sloj stanovništva, postale su model koji se koristi širom sveta.
Monterej u Meksiku, za poslednjih nekoliko decenija, doživeo je neverovatan razvoj i postao jedan od glavnih inženjerskih i ekonomskih centara.
Amsterdam, sedište je sedam od 500 najvećih svetskih kompanija. Niski porezi i dosta strane radne snage privlače poslovni svet sa svih strana.
Sijetl, smešten je na obali Pacifika, pa ima razvijenu trgovinu sa Azijom. Veliki deo električne energije dobijaju iz hidropotencijala. Prednjače u poljoprivredi i mnogim granama industrije.
Hjuston, usko je povezan sa Karibima, ima naprednu energetiku, industriju, moderan medicinski kompleks... Njegova ekonomija ocenjuje se kao najzdravija u SAD, a uprava ovog grada mnogo ulaže i u "zelenu" budućnost.
Čarlston postaje jedan od najvažinijih centara vazduhopolovstva, jer se u njemu pravi novi "boing 787", što će obezbediti 12.000 radnih mesta u regionu.
Hantsvil, ima "pametnu" ekonomiju i važnu ulogu u razvojnim programima NASA. Posebno su razvijene vazduhoplovna industrija i biotehnologije.
Kalgari je grad sa najiše centrala velikih kompanija u Kanadi. Za poslednje dve decenije taj broj se udvostručio.
Нема коментара:
Постави коментар